Kada pomislite na Zlatibor, verovatno vam prve asocijacije budu prepun turistički centar, miris komplet lepinje, skijanje i šetnje uređenim stazama. Međutim, pravi, iskonski Zlatibor krije se daleko od ulične vreve i neonskih svetala. On živi u dubokim, divljim kanjonima, u šumu borova koji prkose vetru i u tišini vekovnih svetinja koje su preživele najteža iskušenja srpske istorije.

Kao novinar koji je prepešačio gotovo svaki kutak zapadne Srbije i turistički vodič koji je stotinama putnika preneo ljubav prema ovim krajevima, uvek osetim posebno uzbuđenje kada ljude vodim ka jugu planine. Tamo gde se Zlatibor lomi i strmoglavo spušta u veličanstveni, divlji kanjon reke Uvac, leže dve sestrinske svetinje – manastiri Uvac i Dubrava. Ovo nije samo putovanje kroz geografiju, već istinsko hodočašće kroz vreme, veru i čuda.

Mistična istorija u kanjonu reke Uvac

Kanjon reke Uvac na granici Zlatibora i Zlatara nije poznat samo po svojim veličanstvenim meandrima kod Sjenice, već i po ovom, severnijem delu koji odiše posebnom mistikom. Tokom vekova turskog ropstva, ovaj nepristupačni teren bio je savršeno utočište za srpsko sveštenstvo i narod. Kanjon je bio svojevrsna „srpska Sveta Gora“, gde su se prepisivale knjige, čuvala vera i kovali planovi za oslobođenje.

Obe svetinje, i Uvac i Dubrava, podignute su u srednjem veku, verovatno kao metosi¹ slavnog manastira Mileševe. Njihov položaj je bio takav da su bili skriveni od pogleda sa glavnih puteva, ali su ipak surovo stradali krajem 17. veka, tokom Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem. Turci su ih spalili, srušili do temelja i osudili na zaborav dug bezmalo tri stotine godina.

Manastir Uvac: Vaskrsenje iz rečnog kamena

Smešten u pitomijem delu doline, tik uz samu reku Uvac, ovaj manastir posvećen Rođenju Presvete Bogorodice predstavlja pravo graditeljsko i duhovno čudo. Vekovima su njegove ruševine bile obrasle gustom šumom i kupinom, a lokalno stanovništvo je ovo mesto nazivalo samo „crkvina“.

Arheološko buđenje i obnova Sve se promenilo devedesetih godina prošlog veka, kada su stručnjaci Narodnog muzeja iz Užica započeli detaljna arheološka istraživanja. Ono što su pronašli pod naslagama zemlje zadivilo je javnost: očuvani temelji crkve, ostaci konaka, pa čak i fragmenti fresaka izuzetne lepote sa prepoznatljivom „mileševskom“ plavom bojom.

Obnova je tekla mukotrpno. Materijal se spuštao strmim kozjim stazama, često na leđima radnika i uz pomoć vernih meštana sela Stublo i Jablanica. Danas, kada kročite u portu manastira Uvac, dočekaće vas besprekoran mir. Zvuk reke koja šumi na samo nekoliko metara od hrama spaja se sa mirisom tamjana i borove smole.

``` ... .' '. / \ | (o) (o) | | | \ '-' / '._.' ```

"Kada sam prvi put sišao u kanjon i ugledao manastir Uvac u ranoj jutarnjoj magli, osetio sam da je vreme ovde stalo. Ta tišina nije praznina, to je prisustvo nečeg uzvišenog što reči ne mogu da opišu." – Utisak jednog od posetilaca koga sam vodio u kanjon.

Manastir Dubrava: Čudo vere i mletački zlatnici

Nekoliko kilometara nizvodno, na litici koja se dramatično uzdiže iznad rečnog korita, nalazi se manastir Dubrava. Ako za Uvac možemo reći da je pitom, Dubrava je epska, divlja i surova u svojoj lepoti. Pogled sa ovog mesta podseća na čuvene grčke Meteore.

Posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom (iako je istorijski bio posvećen Svetom Pantelejmonu), ovaj manastir krije jednu od najneverovatnijih priča o obnovi u čitavoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Vizija oca Danila i skriveno blago Priča o obnovi Dubrave neraskidivo je vezana za ime monaha Danila, koji je godinama živeo u manastiru Hilandar, a potom u Mileševi. Prema svedočenju meštana i samog bratstva, otac Danilo je u snu dobio jasnu viziju: glas mu je naložio da krene u kanjon Uvca, pronađe ruševine starog manastira pored kojeg rastu dva velika duba (hrasta) i da tu ponovo zapali kandilo vere.

Otac Danilo je krenuo u potragu kroz neprohodne zlatiborske vrleti. Kada je konačno pronašao lokalitet koji je u potpunosti odgovarao njegovom snu, zatekao je samo gomilu kamenja obraslu u korov. Nastanio se u improvizovanoj drvenoj kolibi, bez struje i vode, moleći se i počevši samostalno da raščišćava teren.

A onda se dogodilo ono što mnogi nazivaju čistim Božijim prstom:

• Tokom raščišćavanja ruševina oltarskog dela, ispod kamenih ploča pronađen je skriveni depo sa 260 mletačkih zlatnih dukata iz 17. veka.
• Ovi dukati, koje su monasi sakrili pre nego što su ih Turci pogubili, savršeno su očuvani.
• Prodajom dela ovog istorijskog blaga, uz pomoć države i vernog naroda, finansirana je kompletna i veličanstvena obnova manastirskog kompleksa.

Danas je Dubrava ženski manastir, uređen poput najlepšeg rajskog vrta na litici, gde sestrinstvo živi u molitvi, tišini i radu, praveći izuzetne meleme i domaće proizvode.

²

Kako stići: Praktičan vodič za avanturiste i hodočasnike

Put do ovih svetinja nije lak, i to je možda najveća blagodat – tako su sačuvane od komercijalizacije i masovnog turizma. Ako planirate posetu, morate se dobro pripremiti.

Putni pravci Glavni pravac vodi sa magistralnog puta Užice – Nova Varoš. Kod mesta Kokin Brod skreće se ka Zlatiboru, ili idete sa samog Zlatibora preko sela Ribnica i Stublo.

1. Deonica do sela Stublo: Put je asfaltiran, vijuga kroz prelepe zlatiborske pašnjake i pored tradicionalnih brvnara. Ovde već počinje da se oseća onaj stari, autentični miris planine.
2. Spust u kanjon: Na kraju sela Stublo prestaje asfalt. Odatle se putevi račvaju – jedan vodi strmo dole ka manastiru Uvac, a drugi ka manastiru Dubrava. Makadamski put je strm, sa oštrim krivinama i uskim prosekama u steni.

Gastronomija i gorštačko gostoprimstvo u okolini

Jedan od najlepših delova svakog putovanja kroz Zlatiborski okrug jeste susret sa lokalnim stanovništvom. Meštani sela Stublo, Jablanica i Dobroselica poznati su po svojoj nepatvorenoj gostoljubivosti.

Ako usput sretnete nekog od gorštaka, nemojte se iznenaditi ako vas pozove u dvorište na čašicu domaće šljivovice ili na parče sira i kajmaka. Zlatiborski sir iz kace, suvomesnati proizvodi sušeni na vetru i domaćinski hleb od heljde ovde imaju sasvim drugačiji ukus nego u restoranima. Vazduh, nadmorska visina i čistota prirode daju hrani posebnu energetsku vrednost.

Zašto ove svetinje morate posetiti bar jednom u životu?

Živimo u vremenu brze potrošnje, stalnih informacija i hroničnog stresa. Zlatibor nudi zabavu, ali kanjon Uvca nudi lek za dušu. Odlazak u manastire Uvac i Dubrava nije običan izlet. To je prilika da:

• Doživite apsolutni mir: Tamo gde mobilni telefoni često gube signal, ponovo ćete uspostaviti vezu sa sobom i prirodom.
• Svedočite čudima: Priča o ocu Danilu i zlatnicima podseća nas da iskrena vera i trud uvek rađaju plodom, ma koliko okolnosti izgledale nemoguće.
• Upoznate divlju lepotu Srbije: Kanjon Uvca sa svojim strmim liticama, crnim borovima koji rastu iz kamena i smaragdnom vodom predstavlja jedan od najlepših pejzaža Balkana.

Kao vaš vodič, toplo vam preporučujem: odvojite jedan dan tokom vašeg boravka na Zlatiboru, ostavite gradsku vrevu iza sebe, krenite put sela Stublo i spustite se u tišinu kanjona. Kada se uveče vratite, shvatićete da se sa tog puta niste vratili isti – donosićete sa sobom deo onog mira koji vekovima čuvaju zidine Uvca i Dubrave.

Najčešća pitanja i odgovori